„ Izgledaš prelepo, sijaš! Sigurno će sve proći kako treba!“

Tako se razgovara sa trudnicom. Čak i ako ne sija u tom momentu, zasijaće kad joj se tako obratite, jer u svakoj mami se probudi taj bejbi entuzijazam kada dobije kompliment i kada se spomene činjenica da u njoj dva srca kucaju (ili više). Ako odmah pitate: „Koliko si se ugojila?“ ili „Jaao, pa baaaš ti se vidi stomak, lepo si se popunila!“- otvarate nebitne teme!

Hej, ljudi! Trudnice i novopečene mame imaju mnogo izazova sa svojim telom, kod kuće i psihički najviše.

U trudnoći mi je najviše pomoglo dobro društvo, duge šetnje, Bebac Startup centar, knjige, filmovi za koje ranije nisam imala vremena da gledam, razgovori sa trudnicama po mojoj meri, više vremena provedeno sa porodicom, anatomski jastuk za spavanje i muž pod ruku što više. Mnogo smo pričali o tome šta nas čeka, kakve sve situacije su moguće, kako ćemo se ponašati ako ovo/ono se desi i to sada vidimo koliko je bilo važno. Psihička partnerska priprema.

Svako se oporavlja na svoj način i svojom brzinom od porođaja, sa više ili manje posledica. 40 dana je vrlo diskutabilno. Uspostavljanje laktacije može biti pakao, kao što je kod mene bilo (srećom, rešeno!), upoznavanje bebe, njenih potreba, nespavanje, itd… Izalazak napolje neka bude izlazak i po još malo dobre energije. Vrlo brzo kod kuće se uspostavi ravnoteža, Daniel i ja svaki momenat koristimo da se smejemo, da zastanemo i zahvalimo se na mogućnosti da budemo njeni roditelji, da uslikamo momente, pamtimo njene zvuke, da se zagrlimo. Kada on vidi da sam osetljiva, uzme bebu, nestane na kratko i obrnuto. Kuća je stub i tu možete da napravite oazu, da vam niko ništa ne može, ali nije loše da kao društvo podržavamo podizanje novog života… kada već Srbiju kao državu- baš briga, o tome, nekom drugom prilikom.

Družićemo se sledeći put na temu: Savetovanje.
Hajmo zajedno! Ko vas je savetovao i koristilo je, a ko vam je zadavao brigu i sa kojim pričama? Ko se seti, neka mi piše svoja iskustva u komentaru, lično ili na mail: [email protected].

Da čujem, kako je izgledalo izaći na ulicu, kakvi su bili susreti sa ljudima, da li potpuni stranci su vam se obraćali ili to samo meni? 🙂 Šta su vam govorile bake, deke, prijatelji, komšije? Šta su vam bile najlepše uspomene, šta vas je iznenadilo, a šta oraspoložilo?

Evo ja ću početi! Moja jedna od prvih šetnji je bila da sam jedva sklopila prvi put kolica, zakačila tašnu i samo što sam zakoračila, dobacivanje: “Je l’ si ti bebo rekla mami da nema pojma, jer ti nije obukla kapu?”

Mislim da će to biti zabavan tekst.
Kuckamo se. Čekam vas.

Blog mame Dolores, Danielove supruge, Ninine mame.

Preduzetnica i tv voditeljka.